DOMACA KOKOŠKA

Produktivna i otporna

Autor : dipl. vet . spec. Saša M. Petricevic | 19/02/2007.

Posle pripitomljavanja i odomacivanja životinja, covek je poceo da obavlja  selekciju - proces koji i danas traje, u pocetku na osnovu zapažanja i ideja, a onda i na naucnoj podlozi (genetici). Tako su tokom godina stvorene brojne rase životinja razlicitih oblika i odlika, boje, namene i proizvodnih karakteristika.

            Zahvaljujuci plodnosti i ranostasnosti, sa selekcijom živine se otišlo veoma daleko, tako da danas postoji oko 300 rasa samo kokošaka - da i ne pominjemo plovke, curke, guske...

I pored nastanka novih, plemenitih rasa izuzetnog eksterijera i proizvodnih osobina, svuda su se zadržale i tzv. primitivne rase koje su poslužile kao osnov za selekciju. One se po pravilu odlikuju niskom proizvodnjom, ali imaju i jednu znacajnu osobinu - otpornost, pa dobro podnose loše uslove držanja i ishrane, a otporne su i prema nekim bolestima. Jedna od takvih rasa je domaca kokoška.

Izgled i osobine

            Prava domaca rasa kokošaka je danas kod nas prakticno izumrla (nažalost) i zadržala se samo u zaostalim planinskim selima. Poznata je pod nazivima živicarka, progrmuša i zajecarka. Sitna je, niske produktivnosti i vrlo živog temperamenta.

            Boja domace kokoške varira od potpuno bele do potpuno crne, sa svim mogucim varijacijama i kombinacijama. U jednom zapatu se redovno srece mnogo kombinacija boja. Kresta je uglavnom prosta lisnata, ali može biti i grašasta. Neki primerci imaju gace na nogama, cubu ili bradu. Telo je skladne grade, malo isturenih grudi i izražene kobilice, koja je slabo obložena mesom.

            Krila su jaka i cvrsto priljubljena uz telo. Domaca kokoška je odlican letac, lako uzlece i obicno spava na najvišim granama nekog drveta u dvorištu. Petlovi su jako srcani i ponosnog držanja, prosecne mase u priplodu od oko dva i po kilograma . Kokoška je lakša i teži do dva kilograma.

            Nosivost je relativno slaba, sa 60 do 70 prilicno sitnih jaja godišnje. Instinkt leženja je dobro razvijen i odlicna je vodilja . Voli da nosi jaja na skrovitim mestima gde se, kada snese 10 do 13 komada, sama razlegne. Cesto se dešava da se kokoška za koju se misli da je nestala posle tri nedelje pojavi sa pilicima. Oplodenost jaja je izvrsna, pa se retko neko od nasadenih jaja ne izvede.

            Pilici su veoma otporni i živahni . Sporo rastu, ali se relativno brzo zaodevaju perjem. Petlici kasno stižu za klanje, obicno u uzrastu od cetiri do pet meseci kada su teški oko kilogram i po. Kokice obicno pronose sa šest do osam meseci starosti.

Oplemenjena rasa

            Ove kokoške danas gotovo i da nema. Domaca rasa koja je kod nas dosta raširena je nastala neplanskom selekcijom, ukrštanjem domace sa plemenitim rasama, pre svega njuhempširom, plimutrokom i talijankom, pa se može nazvati oplemenjenom . Boja joj je raznolika, ali je proizvodnost znatno povecana. Petlovi u priplodu su teški do cetiri kilograma, a kokoške oko tri.

            Nosivost varira od zapata do zapata, verovatno zbog razlika u uslovima držanja i procentu krvi plemenitih rasa. U jednom jatu smo imali kokice koje su pronele u starosti od šest meseci i nosile prosecno 187 jaja godišnje. U drugom jatu, koke su pocele da nose u uzrastu od 15 nedelja, ali treba napomenuti da je primenjen poluintenzivan sistem gajenja sa poboljšanom ishranom (koncentrat za nosilje je predstavljao 50 odsto ukupnog obroka) i prirodnom dužinom svetlosnog dana.

            Otpornost ove rase živine je zadržana. Instinkt leženja im je nešto umanjen, ali su dobre kao kvocke. Ocigledno je da se malim radom na selekciji domace, oplemenjene kokoške, uz poboljšanje nege i ishrane, može dobiti rasa odlicnih proizvodnih sposobnosti i karakteristika koje odgovaraju proizvodacu sa sela (kombinovana rasa).

            Ipak, odgajivaci rasne živine je uglavnom izbegavaju i odbacuju. Vecina ne želi ili ne ume da radi na selekciji i oplemenjivanju, držeci se Hipokratovog “isprobavanje je opasno” i zaboravljajuci drugi deo te izreke “povoljna prilika brzo izmice”. Postoje odgajivaci koji ne vole domacu rasu jer je raznolika i nestalne boje, a oni više vole živinu koja kao da je izašla iz štanc mašine (u jednom od prethodnih brojeva smo govorili o formalizmu).